Elektropionir je danas jedna od prvih tačaka iz našeg regiona na mapi evropskih energetskih zadruga i zajednica. U kontekstu postojećeg zakonodavstva, činjenica da u Srbiji već šest godina postoje dve energetske zadruge govori koliko je ovaj razvoj išao ispred sistema.
U nastojanju da se taj okvir unapredi, poslednje dve godine važnu podršku pruža nam REScoop.eu. Početkom novembra sa nama je boravio Džoš Roberts, pravnik i viši savetnik za politike u REScoop-u, koji je predvodio zagovaračke aktivnosti na nivou Evropske unije u ovoj oblasti.
Tokom tri dana rada — kroz internu radionicu (5. novembar), razgovore sa institucijama (6. novembar) i javno predavanje — otvorili smo pitanja ključna za narednu fazu razvoja energetskih zajednica u Srbiji.
Radionica je pokazala da nije dovoljno da energetske zajednice imaju prava — potrebno je da im se omogući da ta prava zaista koriste u praksi. U fokusu je bilo šta treba da bude definisano u podzakonskim aktima kako bi ove inicijative mogle da funkcionišu: od delovanja na nacionalnom nivou i pristupa mreži, do modela deljenja i trgovine energijom, statusa zadruga, (ne)profitnih modela i uključivanja postojećih prozjumerskih sistema.
Na razgovorima sa institucijama ova pitanja su dodatno produbljena, uz učešće predstavnika Ministarstva rudarstva i energetike, Elektrodistribucije Srbije, Udruženja za pravo energetike Srbije, kao i inicijativa — Energetske zadruge Elektropionir i Sunčani krovovi, Centra za unapređenje životne sredine, Platforme za energetsku tranziciju i Regionalne razvojne agencije Srem. U diskusiji je naglašeno da energetske zajednice treba da imaju mogućnost da se razvijaju postepeno — bez ulaska u kompleksne procedure za licence i dozvole već na samom početku.
Zaključak je jasan: energetske zajednice su uvedene u zakonodavni okvir, ali tek treba da zažive u praksi. To otvara prostor — ali i potrebu — da se kroz podzakonska akta i tehnička rešenja omogući njihovo stvarno funkcionisanje.
Kako u svom izveštaju ističe i Balkan Green Energy News, ovakvi modeli mogu doprineti smanjenju troškova, razvoju lokalnih zajednica i većoj kontroli nad energijom od strane građana.
Istovremeno, ostaje ključno pitanje: kako obezbediti da energetske zajednice ne ostanu formalna kategorija, već postanu stvaran alat za demokratizaciju i dekarbonizaciju energetskog sistema.
Upravo sada, dok se okvir u Srbiji još formira, ovakvi razgovori mogu napraviti razliku između formalnog rešenja i sistema koji zaista funkcioniše.
Radionicu su organizovali Energetska zadruga Elektropionir, Centar za unapređenje životne sredine i REScoop.eu, dok su razgovori realizovani u partnerstvu sa Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) i Udruženjem za pravo energetike Srbije.