Prošle nedelje bili smo u Jūrmali u Letoniji, gde se od 5. do 7. maja održavao Evropski energetski forum u organizaciji REScoop.eu i Latvian Rural Forum.
Svako od nas iz Elektropionira, ko je jednom učestvovao na ovim godišnjim REScoop okupljanjima vratio se nazad pod utiskom i sa novom energijom.
Nije mala stvar kada se na jednom mestu okupe ljudi iz cele Evrope koji, svako u svom mestu i svojim uslovima, pokušavaju da dokažu da energetika ne mora da izgleda ovako kao danas: centralizovano, otuđeno, skupo, zavisno od fosilnih goriva i podređeno interesima velikih igrača.
I nije mala stvar kada shvatiš da svi ti ljudi, uprkos različitim jezicima, političkim kontekstima i problemima, govore o veoma sličnim stvarima: o zajednici, poverenju, lokalnoj kontroli nad resursima i potrebi da građani konačno dobiju pravo da aktivno učestvuju u energetskom sistemu od kog zavise.
Krajem oktobra i početkom novembra održali smo posebnu, devetu ediciju kursa Solartehnika narodu – pod nazivom Energija (že)nama.
Ova edicija bila je namenjena ženama predstavnicama promene, onima koje su već preuzele stvari u zajedničke ruke širom Srbije, i pokušaj da se energetska tranzicija sagleda kroz drugačiji okvir: brigu, istrajnost i zajedništvo.
U tom duhu okupili smo 23 učesnice i učesnika iz Arilja, Beograda, Kragujevca, Kraljeva, Novog Sada, Pančeva i Pirota – studentkinje, rendžerke, profesorke, aktivistkinje, novinarke, umetnice, inženjerke, zadrugarke i zadrugare. Središte programa bio je trodnevni susret uživo, boravak u Oglađenovcu, u Valjevskom kraju.
Za razliku od klasičnih edukativnih formata, susret je bio organizovan kroz niz kratkih uvodnih inputa (oko 15 minuta), koji su otvarali teme i ostavljali prostor za razgovor. Upravo u tim razgovorima, dugim, otvorenim i često ličnim, gradilo se zajedničko razumevanje energije: ne samo kao tehničkog pitanja, već kao pitanja odnosa, brige i odgovornosti.
Razgovarali smo o domu kao sigurnom krovu ili energetskom vampiru, o granicama „zelene“ energije u svetu prekomerne potrošnje u kojem ni najčistija proizvodnja ne može da prati rastuće potrebe, o zajedničkom upravljanju resursima i potencijalu zadrugarstva da zaista menja stvari. Otvaralo se i pitanje šta se dešava kada ne možemo same, ali možemo zajedno, i kako se iz ličnih impulsa i upornosti rađaju inicijative koje prevazilaze i sumnje i prepreke. Između tih tema, razgovori su se stalno vraćali na vrlo konkretna iskustva, od zadružnih elektrana do svakodnevnih odluka koje oblikuju naš odnos prema energiji.
Poseban deo programa bio je odlazak na organsku farmu Organela u Valjevskoj Kamenici, gde smo posetili zadružnusolarnu elektranu Solarna berba. Tamo se razgovor o energiji susreo sa praksom – kroz proizvodnju hrane, brigu o zemlji i konkretnu primenu prozjumerskih sistema.
Upravo u tom spoju – između razgovora, zajedničkog boravka i konkretnih primera – otvorio se prostor za drugačije razumevanje energetike: sporije, pažljivije i zajedničko.
Ova edicija kursa podsetila nas je da se energetska tranzicija ne gradi samo kroz tehnologiju, već i kroz odnose – kroz sposobnost da učimo i delujemo zajedno.
Program su vodili članovi i saradnici Elektropionira, a realizovan je uz podršku projekta Nemačke razvojne saradanje “Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji” koji realizuje Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.
U četvrtak, 6. novembra, imali smo priliku da kroz predavanje Džoša Robertsa sagledamo širi evropski kontekst razvoja energetskih zajednica — i šta iz tih iskustava možemo preneti u Srbiju.
Džoš Roberts, pravnik i viši savetnik za politike u REScoop.eu, jedan je od najupućenijih ljudi u Evropi kada je reč o zakonodavstvu i praksi u ovoj oblasti. Kroz njegovo izlaganje, razvoj energetskih zajednica postavljen je u širu istorijsku perspektivu — od prvih građanskih inicijativa u Danskoj 1970-ih godina, do trenutka kada je evropska politika 2015. godine formalno prepoznala energetske zajednice kao nove aktere energetske tranzicije.
Danas u Evropi postoji više od 8.000 energetskih zadruga i zajednica, dok REScoop.eu okuplja oko 2.500 njih. Ovaj razvoj nije bio linearan — već rezultat dugotrajnog rada, zagovaranja i prilagođavanja zakonodavnih okvira, u čemu je REScoop mreža imala ključnu ulogu.
Kroz konkretne primere iz različitih zemalja, posebno iz južne i istočne Evrope, postalo je jasnije kako se zajednice organizuju, razvijaju i prilagođavaju lokalnim uslovima — ali i gde najčešće nailaze na prepreke. Jedna stvar se posebno izdvojila: energetske zajednice nisu samo pravni ili tehnički model, već način organizovanja koji omogućava veću kontrolu nad energijom, troškovima i razvojem zajednice.
Iskustva pokazuju i da taj put nije jednostavan — pravila se menjaju, modeli se testiraju, a greške su deo procesa iz kojeg se uči. Upravo zato je razmena iskustava ključna, posebno u trenutku kada se u Srbiji tek formira okvir za razvoj energetskih zajednica.
Predavanje je bilo deo šireg programa boravka Džoša Robertsa u Beogradu, koji je uključivao i radionice i razgovore sa akterima iz Srbije – kao direktnu podršku razvoju jasnijeg i funkcionalnijeg pravnog okvira za energetske zajednice.
Događaj su organizovali Energetska zadruga Elektropionir i Centar za unapređenje životne sredine (CUZS), uz finansijsku podršku projekta Nemačke razvojne saradnje “Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji” koji realizuje Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.
Elektropionir je danas jedna od prvih tačaka iz našeg regiona na mapi evropskih energetskih zadruga i zajednica. U kontekstu postojećeg zakonodavstva, činjenica da u Srbiji već šest godina postoje dve energetske zadruge govori koliko je ovaj razvoj išao ispred sistema.
U nastojanju da se taj okvir unapredi, poslednje dve godine važnu podršku pruža nam REScoop.eu. Početkom novembra sa nama je boravio Džoš Roberts, pravnik i viši savetnik za politike u REScoop-u, koji je predvodio zagovaračke aktivnosti na nivou Evropske unije u ovoj oblasti.
Tokom tri dana rada — kroz internu radionicu (5. novembar), razgovore sa institucijama (6. novembar) i javno predavanje — otvorili smo pitanja ključna za narednu fazu razvoja energetskih zajednica u Srbiji.
Radionica je pokazala da nije dovoljno da energetske zajednice imaju prava — potrebno je da im se omogući da ta prava zaista koriste u praksi. U fokusu je bilo šta treba da bude definisano u podzakonskim aktima kako bi ove inicijative mogle da funkcionišu: od delovanja na nacionalnom nivou i pristupa mreži, do modela deljenja i trgovine energijom, statusa zadruga, (ne)profitnih modela i uključivanja postojećih prozjumerskih sistema.
Na razgovorima sa institucijama ova pitanja su dodatno produbljena, uz učešće predstavnika Ministarstva rudarstva i energetike, Elektrodistribucije Srbije, Udruženja za pravo energetike Srbije, kao i inicijativa — Energetske zadruge Elektropionir i Sunčani krovovi, Centra za unapređenje životne sredine, Platforme za energetsku tranziciju i Regionalne razvojne agencije Srem. U diskusiji je naglašeno da energetske zajednice treba da imaju mogućnost da se razvijaju postepeno — bez ulaska u kompleksne procedure za licence i dozvole već na samom početku.
Zaključak je jasan: energetske zajednice su uvedene u zakonodavni okvir, ali tek treba da zažive u praksi. To otvara prostor — ali i potrebu — da se kroz podzakonska akta i tehnička rešenja omogući njihovo stvarno funkcionisanje.
Kako u svom izveštaju ističe i Balkan Green Energy News, ovakvi modeli mogu doprineti smanjenju troškova, razvoju lokalnih zajednica i većoj kontroli nad energijom od strane građana.
Istovremeno, ostaje ključno pitanje: kako obezbediti da energetske zajednice ne ostanu formalna kategorija, već postanu stvaran alat za demokratizaciju i dekarbonizaciju energetskog sistema.
Upravo sada, dok se okvir u Srbiji još formira, ovakvi razgovori mogu napraviti razliku između formalnog rešenja i sistema koji zaista funkcioniše.
Radionicu su organizovali Energetska zadruga Elektropionir, Centar za unapređenje životne sredine i REScoop.eu, dok su razgovori realizovani u partnerstvu sa Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) i Udruženjem za pravo energetike Srbije.
Učestvovali smo u programu „Nova građanska energija“ održan 31. maja u okviru Mikser festivala, pod nazivom “Energija slobode”.
Program je okupio stručnjake, praktičare i građane koji su aktivno uključeni u proces energetske tranzicije na lokalnom nivou. Kroz niz kratkih prezentacija, predstavili su se inovativni projekte, izazovi i uspešni modeli građanskog angažmana u oblasti održive energije. Panel diskusija dala je uvide u ključne probleme, sa posebnim fokusom na lokalne izazove i prilike za unapređenje energetske održivosti.
Panelisti: Ana Džokić, Elektropionir / Nenad Maričić, Elektropionir, Ruma / Rastislav Kragić, ekspert za energetiku, predstavnik stambene zajednice Nehruova / Nikolina Pupavac, RRA Bačka. Moderator: Stevan Vujasinović, komunijacijski ekspert.
Organizovano uz podršku projekta Nemačke razvojne saradanje “Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji” koji realizuje Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.
Tokom prošle nedelje u poseti nam je bio Kris Vretos iz grčke energetske zadruge Electra Energy Cooperative i evropske mreže energetskih zadruga REScoop.eu. U neformalnoj i inspirativnoj atmosferi, razgovarali smo o tome kako ojačati našu energetsku zadrugu, realizovati planove koje spremamo i približiti ih široj zajednici. Kris je sa nama podelio dragocene uvide i praktične savete, ali i podsetio koliko je važna zajednička akcija u energetskim promenama — za koju imamo snažnu podršku REScoop mreže.
Građani i građanke i način na koji mogu doprineti poboljšanju energetskog miksa bili su centralna tema okruglog stola koji smo 11. decembra organizovali u Kulturni centar GRAD. Naši članovi Ana i Davor, zajedno sa Vladanom Šćekićem iz Centar za unapređenje životne sredine i Tanjom Popovicki iz Platforma za energetsku tranziciju, razgovarali su o ulozi građana u demokratizaciji i dekarbonizaciji proizvodnje energije. Jedan od ključnih zaključaka bio je jasan: tehnologija za prelazak na solarnu energiju već postoji, ali da bi energetska tranzicija bila brza i pravedna, potrebna nam je i društvena promena – uz dodatno prilagođavanje zakonske regulative.
Nakon okruglog stola, Kris nas je dodatno inspirisao pričom o iskustvima grčkih i evropskih energetskih zadruga. Kao deo REScoop.eu mreže, koja okuplja hiljade energetskih zajednica širom Evrope, podelio je konkretne primere razvoja projekata koji građanima omogućavaju direktno učešće u proizvodnji energije. Posebno je naglasio važnost zajedničkog delovanja –jer ako delujemo isključivo individualno, to verovatno neće biti dovoljno; ako čekamo da država uradi sve, može biti prekasno; ali ako se udružimo, to može biti upravo ono što je potrebno.
Za kraj Krisove posete, obišli smo Osnovnu školu Dušan Jerković u Rumi, gde zajedno sa školom planiramo izgradnju zadružne solarne elektrane na krovu. Posete, kao ova Krisova, nas dodatno ohrabruju – jer iako smo elektropioniri u Srbiji, vidimo da je širom Evrope pa i u Srbiji, sve više ljudi i inicijativa koje žele da demokratizuju, dekarbonizuju i decentralizuju proizvodnju i distribuciju energije!
Organizovano uz finansijsku podršku projekta Nemačke razvojne saradnje “Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji” koji realizuje Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.
Krajem jula postavljeni su solarni paneli prvih zadružnih solarnih elektrana u Srbiji, u staroplaninskim selima Temska i Dojkinci! Solarna Stara predstavlja pionirski poduhvat u polju obnovljivih izvora energije kojim je Energetska zadruga Elektropionir uspostavila saradnju sa mesnim zajednicama Temska i Dojkinci i Upravom grada Pirota i pri tom udružila građane kroz donacijsku kampanju.
Posle potpisivanja ugovora o dugoročnoj saradnji sa gradom Pirotom i mesnim zajednicama na Staroj planini – prvog ove vrste u Srbiji – Elektropionir je u maju dobio Uslove za projektovanje i priključenje dve elektrane proizvodne snage od po 5kW (6kW u solarnim panelima). A zatim je pribavljanje građevinske dozvole polovinom jula omogućilo da se približimo cilju. Sada, sa ponosom, možemo da kažemo da su elektrane na krovu Mesne zajednice u selu Temska i krovu Doma kulture u selu Dojkinci izgrađene!
Da bi prve zadružne elektrane bile puštene u rad, pred energetskom zadrugom su još dva koraka. Najpre je potrebno da Elektrodistribucija odobri i izgradi priključak za elektrane i da se nakon toga izabere i potpiše ugovor sa snabdevačem, koji će otkupljivati prve zadružne kilovat sate.
Projektom Solarna Stara Energetska zadruga Elektropionir želi da pokaže da svi građani mogu biti pokretači promene ka održivoj energiji i da to nije pozicija rezervisana isključivo za velike investitore.
U proteklih godinu dana projekat Solarna Stara je zapaženo predstavljen na nekoliko međunarodnih konferencija i godišnjem skupu evropske krovne organizacije energetskih zadruga REScoop, čiji je Elektropionir jedina članica iz Srbije.
“Za prve zadružne solarne elektrane odabrali smo upravo staroplaninski kraj zato što je odlučnošću i upornošću meštana lokalnih sela, i uz podršku koju su dobili širom Srbije, uspeo da zaustavi izgradnju malih hidroelektrana, čiji se način gradnje i eksploatacije nisu pokazali održivi. Suprotno tome, energija dobijena od sunca je svima dostupna i čista!”
Solarna Stara pruža model i drugim selima, gradovima i inicijativama u Srbiji da zajedničkim snagama podstaknu razvoj lokalnih zajednica i prelazak na upotrebu energije budućnosti, energije iz obnovljivih izvora.
Feministički kulturni centar BeFEM u okviru događaja Bring the Noize 2023 energetskoj zadruzi Elektropionir dodelio je priznanje Za energiju budućnosti!
Prepoznat je rad Elektropionira na ohrabrivanju žena iz lokalnih zajednica da postanu aktivne učesnice u proizvodnji solarne energije. Prepoznata je naša želja za kreiranjem prostora za razgovor o značaju pravedne energetske tranzicije i želja da kroz projekat Solarna Stara u selima Stare planine pokažemo kako energija može da poprimi solidarno obličje u rukama građana.
Posebno se radujemo rečima: “Svojim radom bore se za sve, za snagu sunca, za drugove i drugarice, za selo i grad, za stare i mlade.”
Zahvaljujemo se BeFemu! Naša zadruga je ponosna što je u društvu dobitnica ovogodišnjeg priznanja.
Ovo priznanje vidimo kao podstrek da se još aktivnije zalažemo za uključivanje žena u energetsku tranziciju, jer samo pravedna energetska tranzicija može da obezbedi svetlu energetsku budućnost.
Ujedno, svim drugaricama Elektropionira želimo srećan 8. mart!
Potpisan ugovor između grada Pirota, Energetske zadruge Elektropionir i mesnih zajednica Dojkinci i Temska.
U ponedeljak 6. februara 2023. godine, predstavnici Grada Pirota, energetske zadruge Elektropionir i mesnih zajednica potpisali su ugovor kojim je i zvanično omogućena realizaciji projekta Solarna Stara na Staroj planini.
Ovaj ugovor sada u zvanično omogućava da se na delu krovova mesnih zajednica u Dojkincima i Temskoj izgrade prve zadružne solarne elektrane. Energetska zadruga Elektropionir se obavezala da će na navedenim krovovima izgraditi solarne elektrane ukupne snage 12 kWp i da sav ostvareni prihod dodeljuje mesnim zajednicama, u skladu sa pragramom koji će doneti njihovi Saveti.
Solarna Stara je prvi projekat ovakve vrste u Srbiji i sva sredstva dobijena od prodaje električne energije, koristiće se za aktivnosti lokalne zajednice. Važno je istaći i da je ovo prvi ugovor ovog tipa, sklopljen u Srbiji! Kao takav, može poslužiti kao primer budućim projektima saradnje gradova, mesnih zajednica i građana sa ciljem promovisanja energetskih zajednica i pravedne energetske tranzicije.
Potpisivanje ovog ugovora nam omogućava da budemo korak bliže prvom zajedničkom kWh građanske energije! Da podsetimo, početkom 2022. osmišljena je kampanja i izrađen je nacrt projekta i budžeta. Polovina potrebnih sredstava je prikupljeno donacijskom kampanjom koja je sprovedena tokom juna i jula 2022. godine kada su građani pokazali izuzetnu inicijativu da podrže ovakav projekat! Preostali deo sredstava obezbedila je energetska zadruga Elektropionir. Nakon uspešne donacijske kampanje izrađena je detaljna projektno-tehnička dokumentacija i nabavljena potrebna oprema.
Uporedo sa potpisivanjem ugovora kreće i pravno-tehnička procedura za sticanje statusa „proizvođača iz obnovljivih izvora energije” za obe elektrane. Očekujemo da će ove procedure biti završene u periodu od par meseci, iako smo svedoci da kompletiranje ove procedure može da traje i više od godinu dana. Svakako se nadamo da to neće biti slučaj i sa Solarnom Starom!
Sa dolaskom proleća, lepšeg vremena i više sunčanih dana planiran je izlazak na teren i izgradnja solarnih elektrana. Očekivani period instalacije je oko nedelju dana. A nakon toga, u zavisnosti od brzine realizacije pravno-tehničke procedure, sledi izgradnja priključka i izbor snabdevača koji će otkupljivati proizvedenu električnu energiju.
Gruba je procena da će sve ove faze biti završene do kraja leta 2023. godine i da će tada solarne elektrane biti povezane na mrežu i puštene u rad. Početkom 2024. godine lokalne mesne zajednice dobiće prva novčana sredstva dobijena od prihoda zadružnih elektrana!
Pogledajte snimak sa potpisivanja Ugovora koji je napravio Pi kanal.
Prenosimo vam 35-o minutni pregled poslednjeg izdanja kursa Solartehnika narodu, održanog od 10-15. oktobra 2022.
Elektropionir tim, zajedno sa saranicima-predavačima, učesnike je proveo kroz tri celine: Prozjumerska klinika, Zadruga i građani, Solar u praksi. Neke od tema koje smo izvukli za vas u ovom video dajdžestu su: Zakonske promene u prethodnoj godini. Kako domaćinstva postaju kupac proizvođač. Šta su energetske zadruge? Šta je agregacija? Ko su akteri na tržištu električne energije? Šta treba znati o nagibu fotonaponskih panela? Procedura priključenja i poseta elektrani.
Možda vas ove teme zagolicaju da se Elektropioniru pridružite na sledećem izdanju kursa! Javite nam se na: solartehnika@elektropionir.rs.
U Srbiji su krajem aprila registrovana prva domaćinstva kupaca-proizvođača. Ova vest nas je obradovala i nadahnula novom dozom optimizma da je Srbija krenula putem energetskih promena. Ovim novim učesicima na energetskom tržištu je, prema, pre godinu dana usvojenoj “Uredbi o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca-proizvođača i snabdevača”, propisano da će se električna energija obračunati na osnovu tzv. “neto električne energije”, koja predstavlja razliku između onoga što je kupac-proizvođač predao u mrežu i po potrebi povukao iz mreže. Takođe, definisano je da će poreze i naknade plaćati samo na utrošenu energiju.
Međutim, uvidom u račune koji se kupcima-proizvođačima ispostavljaju od juna, ustanovljeno je da EPS Snabdevanje nije primenilo ovakav način obračuna, nego je poreze, doprinose i ostale naknade obračunavalo na ukupno isporučenu električnu energiju (čiji iznos nije umanjen za deo koji je kupac-proizvođač predao u mrežu). Ovakva vrsta obračuna je rezultat različitih tumačenja propisa Ministarstva finansija i Ministarstva rudarstva i energetike. Iz ovog razloga su isporučeni računi za električnu energiju viši u odnosu na to kakvi bi trebalo da budu da je obračun urađen u skladu sa Uredbom, koju je donela Vlada Republike Srbije. Više o detaljima obračuna možete pročitati u tekstu koji je objavio Balkan Green Energy News.
U poslednjih mesec i po dana, Energetska zadruga Elektropionir aktivno je učestvovala u rešavanju ovog problema, kroz komunikaciju sa brojnim kupcima proizvođačima, saradničkim organizacijama*, ali i nadležnim institucijama. Značaj organizovanog pritiska koji su kupci-proizvođači izvršili masovnim podnošenjem pritužbi institucijama ogleda se u tome da su Ministarstva, koja su od decembra upoznata sa problemom, tek sada rešila da reaguju. Ministarstvo rudarstva i energetike uputilo je poziv na hitan sastanak predstavnicima Ministarstva finansija, EPS Snabdevanja i širem frontu okupljenom oko kupaca-proizvođača.
Sastanak je održan u četvrtak 4. avgusta, sa ciljem da se krene u potragu za adekvatnim načinom za rešenje problema. I stvar se konačno mrdnula iz pat pozicije. Dogovoreno je da već od sledeće nedelje otpočne rad radne grupe u kojoj će učestvovati sve uključene institucije, kao i predstavnici kupaca-proizvođača. Na ubrzano rešavanje situacije utiče i velika količina skupe električne energije, koju Srbija već mesecima svakodnevno uvozi. Ipak, rešenje još uvek nije iza ugla, pošto su potrebne zakonske promene u domenu finansija – kako bi se ukinula trenutna nepovoljna i neisplativa metodologija obračuna.
Energetska zadruga Elektropionir savetuje građane da se dobro upute i prate situaciju oko obračuna električne energije pre započinjanja procedure za registraciju svojih domaćinstava kao kupaca-proizvođača. Ukoliko je vaše domaćinstvo već registrovano kao kupac-proizvođač (ili prolazite kroz proceduru), možete nam se javiti kako bismo vas uključili u grupu prozjumera koji se povezuju oko ovoga pitanja.
Nadamo se da ova situacija neće uzrokovati smanjenje entuzijazma i da ćemo, svi zajedno, ostati na dobrom putu energetske tranzicije!
*Osim Energetske zadruge Elektropionir do sada su uključeni: rastuća grupa registrovanih kupaca-proizvođača, Udruženje potrošača Efektiva, Beogradska otvorena škola, Energetska zadruga Sunčani krovovi, Centar za unapređenje životne sredine, firme instalateri United Green Energy doo/Niš, Sunčica doo/Beograd, Conseko doo/Beograd, Solar Energy doo/Novi Sad, N.D. Solar Sistem doo/Novi Sad, IT-HOME/Vranje, Battery & Solar/Sremska Mitrovica i Ruma, snabdevač Restart Energy i drugi.
